× SEMENSKI KUKURUZ SADNICE VOĆA I VINOVE LOZE SADNICE RUŽA I LUKOVICE CVEĆA KESICE POVRĆA I CVEĆA SREDSTVA ZA ZAŠTITU BILJA ĐUBRIVA
☰ ASORTIMAN






- KALENDAR RADOVA U POLJU -


Januar - Februar - Mart


25.01.2016.

Rezidba voćaka je jedna od najznačajnijih pomotehničkih mera kojom se, na prirodan način (bez upotrebe hemijskih sredstava), postiže dobijanje kvaltitetnijih plodova, zdrave biljke i visoke rodnosti.

Skidanjem suvih i bolesnih grana, proređivanjem krune, obrazovanjem odgovarajućeg uzgojnog oblika smanjuje se intenzitet napada bolesti i štetočina, što je u isto vreme osnova za visok i kvalitetan rod.

Rezidbi se pristupa u period biološkog mirovanja, od opadanja lišća do kretanja pupoljaka. Rezidba nakon kretanja pupoljaka može nepovoljno da deluje na prirast, osim kod voćnih vrsta koje ranije cvetaju i koje mogu oštetiti pozni prolećni mrazevi, te je nakon procene eventualnih šteta, opravdano pristupiti rezidbi.

Jačina rezidbe zavisi prvenstveno od voćne vrste i starosti voćke.

Jabučaste vrste voćaka se mogu orezivati od početka opadanja lišća pa sve do pred kretanja vegetacije (u zavisnosti od vremenskih uslova, mada se kao optimalan rok preporučuje rezudba u januaru I februaru), a koštičave voćke je preporučljivo orezivati nakon niskih zimskih temperatura pred samo kretanje vegatacije.

Osnovna načela rezidbe:

- razgraničiti na kojoj grani su cvetni pupoljci, a na kojoj nisu. Pupoljci koji će dati plodove lako se prepoznaju po obliku. Oni su veći i više zaobljeni od lisnih pupoljaka i obično se nalaze na vrhovima rodnih grančica i kratkih izdanaka. Retko se mogu pronaći bočno na izdancima. Lisni pupoljci su sitniji i trouglastog su oblika. Nalaze se bočno na izdancima i rodnim grančicama, kao i na vrhovima izdanaka Ukoliko na stablu ima više cvetnih pupoljaka, rezidba treba da bude jača.

- sve suve, slomljene, zaražene i guste grane i grančice, bez obzira na kojem se delu krošnje nalaze, potpuno se skidaju.

- zdrave grane i grančice u donjem delu krošnje uopšte se ne režu, osim ako se proređuju izrođene rodne grančice.

- jake izboje (vodopije) treba odrezati do osnove. Ako se njima popunjava prazno mesto u krošnji, treba ih postaviti u kosi položaj, pa će se od njih razviti grane za popunu.

- skinuti sve grane koje rasti na dole, nepravilno, kao I one koje se ukrštaju.

Najjednostavniji način rezidbe je ručno, korišćenjem različitih makaza za tu namenu. Ovo je ujedno I najbolji način rezidbe jer je izvođač u mogućnosti da kontroliše svaku rodnu granu.



Slika: Cvetni pupoljci nalaze se na vrhovima rodnih grančica. Krupniji su i više zaobljeni od lisnih pupoljaka.


Izvor:
Popović. A: Zimska rezidba voćaka, PJ Doboj;
Blagojević, R.,Božić, V., Filipović, N.(2012): Rezidba drvensatog I jagodastog voća. Niš
Anonimus: www.seminarski-diplomski.co.rs/Poljoprivreda/Rezidba-vocaka


Detaljnije informacije o rezidbi možete naći u sledećim PDF dokumentima:



01.02.2016.

Zimsko prskanje voćaka i vinove loze predstavlja još jednu od preventivnih i veoma značajnih mera u smanjenju infektivnog materijala i prezimljujućih formi, te se preporučuje i kao obavezna mera u velkom broju proizvodnih područja u Srbiji.

Ovim tretmanom voćaka i vinove loze se suzbija veliki broj prouzrokovača bolesti i štetočina uključujući i neke koje se tokom vegetacije veoma teško ili ne mogu suzbiti (kovrdzavost lista breskve, rogač šljive, razne vrste vaši i štitaste vaši, kruškina buva, breskvin i jabukov smotavac i mnogi drugi).

Zimsko tretiranje se izvodi u vreme mirovanja vegetacije, a najbolji rezultati se postižu tretiranjem u drugoj polovini februara ili početkom marta, tj.neposredno pred kretanje vegetacije, a nakon izvršene rezidbe. Koštičavo voće, malinu i kupinu treba tretiratirati nešto ranije, jer ove voćne vrste kreću ranije sa vegetacijom.

Rezidba voćaka, a potom zimsko tretiranje predstavljaju osnovu za dobar početak vegetacije, sa smanjenim potencijalom za nastanak bolesti i razvoj štetočina.

Za zimski tretman se preporučuju uljane formulacije uz dodatak bakra. U koliko se koriste preparati na bazi bakra, potrebno je voditi računa o temperaturama, tj.tretman se vrši ako su temperature vazduha nekoliko dana iznad 5°C.

Sve informacije u vezi sa zimskim tretmanom možete dobiti u poljoprivrednim apotekama OZZ Zora , a takođe u apotekama se možete snadbeti preparatima koji se koriste za ovu namenu.


01.02.2016.

U periodu koji je pred nama ratare očekuje prvi radovi u polju u novoj vegetacionoj sezoni, a koji se odnose na prihranu pšenice I ječma. Prihrana pšenice i ječma u ovom periodu se vrši azotnim đubrivima, jer je u početku prolećnog kretanja vegetacije neophodna visoka koncentracija nitrata.
Ova agrotehnička mera ima veliki uticaj na visinu prinosa koji će se ostvariti, a naročito je bitno da azot bude dostupan biljkama tokom faza bokorenja I vlatanja (obrazovanja stabljike).

Kako bi se utvrdile potrebne količine azotnog đubriva po jedinici površine, najbolje je da se zemljište analizira na prisustvo mineralnih materija u zemljištu pa tek onda pristupi rasturanju đubriva prema sledećem:

• U koliko potrebna količina azota za prihranu ne prelazi 60 kg/ha, vrši se jedna prihrana

• U koliko potrebna količina azota za prihranu iznosi 60-80 kg/ha, vrše se dve prihrane s tim da se u prvoj prihrani daje 60% N, a u drugoj prihrani 40% N

• U koliko potrebna količina azota za prihranu iznosi preko 80 kg/ha, vrše se dve prihrane s tim da se u prvoj prihrani daje 80% N, a u drugoj prihrani 20%
Optimalno vreme za aplikaciju đubriva je polovinom februara meseca,(u zavisnosti od vremenskih uslova, stanja kultura i zemljišta) s tim u koliko se đubrivo primenjuje ranije, onda je bolje primeniti UREU, a za kasnije aplikacije koristiti KAN ili AN.


Tabela 1: Količine azota koje je potrebno uneti u zemljište u zavisnosti od sadržaja azota u zemljištu na parcelama zasejanim pšenicom


Tabela 2: Količine azota koje je potrebno uneti u zemljište u zavisnosti od sadržaja azota u zemljištu na parcelama zasejanim ječmom


Izvor:
Varga. D: Prihrana ozimih strnina 2015 godine;
Garalejić, B.: Prihrana psenice i jos po nesto.PDS Institut TAMIŠ Pančevo


Detaljnije informacije o prihrani ovih kultura možete naći u sledećim PDF dokumentima:



11.03.2016.

Kovrdžavost lista breskve (Taphrina deformans) spada u jednu od najčešćih, a samim tim i vrlo značajnih bolesti breskve i nektarine. Njen značaj se ogleda u tome što usled kovrdžavosti listova, smanjuje se transpiraciona površina, a regeneracija ukovrdžanih listova iscrpljuje biljku, negativno utiče na formiranje cvetnih pupoljaka i slabije odrvenjavaju lastari. Optimalna temperatura za ostvarivanje zaraze je 15,5 – 21°C, a za razvoj kovrdžavosti breskve oko 20°C. Prema tome, kritičan period za primarnu infekciju breskve je od početka bubrenja pupoljaka pa do pojave zelene tačke, a za ostvarivanje infekcije je (uz prisustvo uzročnika bolesti, koji je uglavnom uvek prisutan u zasadu) potrebna i kiša. Ova bolest se javlja gotovo svake godine, u jačem ili slabijem intenzitetu, a da bi se zaštitili od nje potrebna je pravovremena primena fungicida za ovu namenu. Kod ove bolesti je karakteristično da ne postoje sekundarne infekcije, tako da se celokupna zaštita od ove bolesti svodi na prevenciju i zaustavljanje primarnih infekcija.




Obzirom da do infekcije breskve može doći samo u kišnim danima u fazi prolistavanja potrebno je preventivnu zaštitu fungicidima obaviti pre nego se ostvare povoljni uslovi za infekciju – pre najavljene kiše.

1. U fazi mirovanje i do faze bubrenja pupoljaka za zaštitu od kovrdžavost lista breskve koriste se fungicidi na bazi bakra (Funguran, Kocide, Cuprozin, Nordox, Cuprablau 70-80g/10l vode) ili u kombinaciji sa nekim uljem (Ogriol, Crveno ulje) ili gotovu kombinaciju bakra i ulja (Plavo ulje, Modro ulje 200ml/10l vode).

2. Bakarni fungicidi su tokom vegetacije fitotoksični na breskvama i nektarinama pa se nakon faze bubrenja pupoljaka pa do cvetanja preventivna zaštita obavlja preparatima na bazi hlorotalonila (Bravo, Odeon, Dakoflo 7,5ml/10l vode), ditianona (Delan 700 WDG, Delan SC 750, Delan 500 SC 7,5g/10l vode) ili dodina (Dodin S-65, Chromodin S-65 10g/10l vode).



Obratite nam se za sva dodatna pitanja i informacije.


19.03.2016.

Monilia laxa predstavlja jednog od najznačajnijih patogena koji se javljaju na koštičavom voću, naročito u godinama obilnih padavina. Ovaj parazit prvenstveno napada cvet, grane i grančice, a kao posledica javlja se sušenje i propadanje napadnutih organa. Patogen prezimi u krošnji drveta. Do sporulacije dolazi već na temperaturi od 10°C, a da bi se ostvarila infekcija i bili vidljivi simptomi potrebna je temperatura od 22-28°C i visoka vlažnost vazduha (85%).

Biljke bivaju napadnute po otvaranju cvetova, odakle se zaraza širi dalje na grane i grančice, te je potrebno pravovremeno reagovati sa hemijskim tretmanima. Značajan broj ovih patogena se smanji zimskim plavim kupanjem, ali nedovoljno. Protiv ovog patogena obično se rade 2-3 tretmana u zavisnosti od voćne vrste, dužine cvetanja i rasporeda padavina.

Prvi tretman bi trebalo obaviti neposredno pred otvaranju cvetova, drugi tretman u fazi punog cvetanja i treći u precvetavanju.




Breskve i kajsije se trenutno nalaze u fazi otvaranja cvetova, i vladaju uslovi za potencijalni napad. Prepuruka je da se koriste neki od sledećih preparata:

1. KUBIK PLUS – u količini 20-25ml/10l vode.

2. DIONAL 500 SC – u količini 15ml/10l vode.

3. CHORUS – u količini 3g/10l vode.

4. SIGNUM - u količini 7,5g/10l vode.

Maksimalan broj tretiranja svakog od preparata je dva puta na istoj površini, pa je potrebno vršiti kombinaciju više preparata, a u cilju sprečavanja rezistentnosti patogena.

Obratite nam se za dodatne informacije.


18.03.2016.

Uljana repica je konkurentski sposobna da uguši korove u povoljnim uslovima za razvoj, uz optimalan sklop i blagovremeno zatvaranje redova. Ovo se ostvaruje dobrom osnovnom obradom i setvom u optimalnom roku, što omogućava dobro klijanje i nicanje kao i formiranje optimalnog broja i sklopa biljaka.

Međutim, uljana repica je na konkurenciju korova osetljiva od faze intenzivnog porasta do faze obrazovanja rozete i zatvaranja redova.

Uljana repica se trenutno nalazi u fazi intenzivnog porasta, a korovi koji se javljaju u ovoj fazi razvoja i mogu delovati štetno na uljanu repicu su: mišjakinja, hoću-neću, poljska gorušica, prilepača, divlja kamilica, maslačak i ostale prolećne efemere, a uskoro kreću i palamida, tatula, prilepača, pepeljuga, štirevi.





Za suzbijanje ovih širokolisnih korova se koriste herbicidi koji su na bazi aktivne materije klopiralid i to:

1. Lontrel 100 – u količini 0,6-1 l/ha, kada je usev u fazi 2 lista, pa do 10-15cm visine.

2. Pikogal plus – u količini 0,2-0,3 l/ha, kada je usev u fazi 2 lista, pa do 10-15cm visine.

3. Piralis – u količini 0,6-1l/ha, posle nicanja, kada je usev od faze 2 lista pa do visine 10-15 cm, a u odnosu na korove - palamida, od faze rozete do visine 10-15 cm; kamilica, u fazi 4-6 listova; ostali korovi u fazi 2-6 listova.

Suzbijanje uskolisnih korova se vrši kada su oni u fazi 3-6 listova, ili 10-30cm. Neki od herbicida koji se koriste u ovu svrhu su:

1. Fusilade forte – u količini 0,8l/ha, kada su korovi u fazi 3-5 lista.

2. Targa super – u količini 0,5-4l/ha, u zavisnosti od korovske vrste. Za suzbijanje jednogodišnjih korova doza primene je 0,5-1 l/ha, suzbijanje divljeg sirka vrši se u dozi 1,5 - 2 l/ha, a zubače i pirevine u dozi 3 - 4 l/ha.

3. Kletox – u količini 0,8-1,25l/ha, kada su korovi u fazi razvoja 3 do 6 listova (10-30 cm visine).

4. Galant super – u količini 0,5 - 1 l/ha, za suzbijanje jednogodišnjih travnih korova, odnosno 1-1,5l/ha za suzbijanje višegodišnjih travnih korova.

5. Fokus ultra – u količini 1-3l/ha

Obratite nam se za dodatne informacije.


Oktobar - Novembar


25.10.2016.

U jesen,nakon završene berbe, počinje priprema voćaka i vinove loze za narednu vegetaciju. Radovi u voćnjaku počinju sa održavanjem higijene u voćnjaku. To obuhvata: sakupljanje opalog lišća, mumificiranih plodova iz krošnje i sa zemlje ispod voćke, uklanjanje starih, polomljenih grana. Sve ove biljne delove treba izneti iz voćnjaka i spaliti. Njihovim uništavanjem smanjuje se populacija patogena. Prouzrokovači (patogeni) bolesti prezimljavaju u krošnji voćaka, skriveni u pukotinama kore, pupoljcima, rak-ranama, trulim organima i drugim skrivenim mestima.

Da se infekcija ne bi ostvarila tokom kasne jeseni i blagih zimskih meseci patogeni se uništavaju na mestu njihovog prezimljavanja. Zbog toga je neophodno "plavo prskanje" obaviti blagovremeno kako bi se infekcioni potencijal u proleće smanjio na najmanju meru.

Najbolje vreme za tretiranje je kraj oktobra i početak novembra meseca.

Tretiranje treba obaviti po lepom vremenu, bez vetra (da ne dodje do zanošenja preparata), kada je T iznad 10°C. Stabla moraju biti dobro nakvašena, dok sa njih ne počne da kapa, zbog čega se često kaže "voćke je potrbno okupati". Ukoliko neki deo ostane neistretiran, na njemu se može u proleće pojaviti bolest.

Jesenje plavo prskanje je potrebno obaviti sa nekim od preparata na bazi bakra.

Obratite nam se za dodatne informacije.

© Copyright 2015 OZZ ZORA