× SEMENSKI KUKURUZ SADNICE VOĆA I VINOVE LOZE SADNICE RUŽA I LUKOVICE CVEĆA KESICE POVRĆA I CVEĆA SREDSTVA ZA ZAŠTITU BILJA ĐUBRIVA
☰ ASORTIMAN






SADNICE RUŽA





Ruže se mogu saditi od oktobra do kraja juna. Smatra se da su povoljni uslovi za sadnju ako:

- Zemlja nije zamrznuta
- Temperatura je iznad 6°C
- Zemlja je pogodna za obradu (nije previše vlažna - blatnjava)

Ako je temperatura iznad 20°C, najbolje je da ruže sadite u večernjim satima.

Preporuke za razmak prilikom sadnje u zavisnosti od vrste ruža:
- 40 - 50 cm za čajevke
- 25 - 30 cm za polijante (mnogocvetne)
- 20 - 25 cm za patujaste
- 0,7 - 1 m za penjačice i grmolike

Izvaditi ruže iz kese u kojoj su bile zapakovane ili iz trapa, ako ste ih utrapili i nekih sat vremena, pre sadnje,koren sadnice potopite u sud sa vodom. Tako pripremljenu sadnicu postaviti na sredinu jamica (rupe), ravnomemo rasporediti koren i potom vratiti zemlju u rupu, vodeći računa da mesto kalemljenja bude 2-3 mm iznad nivoa zemlje. Tako pripremljenu sadnicu postaviti na sredinu jamica (rupe), ravnomemo rasporediti koren i potom vratiti zemlju u rupu, vodeći računa da mesto kalemljenja bude 2-3 mm iznad nivoa zemlje.

Bez obzira da li ruže sadite u jesen ili u proleće, obavezno nagrnuti sitnu zemlju (najbolje sitan pesak) preko grana, tako da iz humke vire samo vrhovi grana.

Nega ruža se sastoji u okopavanju, zaštiti od bolesti i štetočina (prskanju) i letnjoj rezidbi. Pored štetočina (biljnih vaši), najčešće bolesti ruža su: rđa, zvezdasta pegavost i pepelnica. Što se bolesti tiče, najbolje je delovati preventivno, tj. pre nego što se bolest pojavi. Prvo prskanje treba obaviti već početkom juna, nekim od bakarnih preparata ili preparata sa kontaktnim (preventivnim) delovanjem, bez obzira što nije došlo do pojave bolesti. Pored bolesti na ruzama se javljaju i biljne vaši.

Što se tiče preporuke za preparat protiv navedenih bolesti i štetočina slobodno nas kontakrirajte.



Mini, minijaturne ili patuljaste ruže se odlikuju niskim rastom (20 do 30 cm) i sitnim cvetovima skupljenim u gustim buketima. Pogodne su za sadnju na manjim površinama. Dosta se sade u saksijama i žardinjerama.

U poslednje vreme mnogo se traže, jer su pogodne za ulepšavanje manjih vrtova. Gusto se sade, na razmaku od 20 do 30 cm.

Trenutno u ponudi imamo:


  • Mini bele


  • Mini bordo



Mali žbunići od 40 do 60 cm. Cvetovi su im srednje krupni, dupli, skupljeni u bukete. Zato ih često nazivaju mnogocvetnice, buketare ili buketuše. Kod pojedinih sorti slični cvetovima čajevki. Trajnost cveta do 20 dana. Cvetaju obilno u toku cele godine. Pogodne za grupnu sadnju i često se sade po parkovima pa ih još nazivaju: parkovske ruže.


Trenutno u ponudi imamo:


  • Nina-vajbul


  • Stahmo-crvena


  • Tom-tom


  • Fresia - žuta





Ruže čajevke se najčešće gaje. Oblik im je žbunast, najčešće visine od 70 do 100 cm. Cvetaju krupnim i ispunjenim cvetovima, elegantne forme, koji su najčešće pojedinačni, na pravim i jakim drškama. Većinom se koriste za rezani cvet, tj. za vaze.


Trenutno u ponudi imamo:


  • Bakarola


  • Mister Lincoln





Pogodne su za visoku cvetnu živu ogradu, pokrivanje zidova i neuglednih površina. Mogu saditi pored terasa, pored kapija i na drugim mestima. Sve navedene sorte cvetaju tokom cele godine. Narastu do oko 3m.

Trenutno u ponudi imamo:


  • Dukat


  • Don Juan


  • Westerland





LUKOVICE CVEĆA - PROLEĆE





Lukovice begonija je najbolje saditi u prolece, kada prođe opasnost od prolećnih mrazeva. Da bi lepo napredovala, stavite je na severozapadnu ili severoistočnu stranu. Begoniju sa tamnijim listovima posadite na sunčano mesto, a sa zelenom bojom listova na polusenovito mesto. Gomoljasta (sa lukovicom) begonija traži toplotu i visoku vlažnost vazduha. Stablo je uspravno ili poleglo, visine od 20 do 30 cm. Zbog veličine cveta ova begonija deluje zaista impresivno.Biljku bi trebalo obilno da zalivate, ali pazite da ne kvasite listove i cvetove. Prihranjuje se đubrivom za cvetajuće biljke.
Posle precvetavanja, u jesen, zalivanje postepeno smanjujte dok se listovi ne osuše. Gomolje izvadite iz zemlje i ostavite da se prosuše na suncu, a zatim ih očistite. Gomolje čuvajte u malo ovlaženom tresetu, ili u piljevini, na suvom mestu i na temperaturi od 8 stepeni.

U ponudi Ozz Zora trenutno možete naći sledeće sorte begonija, sa različitom varijacijom boja:


  • Begonija dupla
    - orange


  • Begonija cascade
    - orange


  • Begonija dupla
    - crvena


  • Begonija cascade
    - balcon


  • Begonija dupla
    -tamno crvena



    Kana je baštenska biljka, koja može da naraste u visinu od 60 cm do jednog metra. Njeni listovi su krupni i široki, a stablo cevasto. Kanu krase divni i bogati asimetrični cvetovi, različitih boja. Cveta od juna do oktobra meseca, cvetovima koji nemaju miris. Gomolj kane se sadi krajem aprila ili početkom maja. Najviše prijaju sunčana mesta, zaštićena od vetra. Potrebno im je malo obilnije zalivanje. Tokom leta, nega se sastoji iz redovnog okopavanja i uklanjanja precvetalih cvetova.
    Ispod kana se mogu saditi neke niže cvetnice kao što je kadifica, jer kana ima visoko stablo. Obratite pažnju tokom jeseni jer tada rani mrazevi uništavaju nadzemni deo biljke koja je osetljiva na hladnoću. Zato tada kanu izvadite iz zemlje, odrežite joj listove i delove stabla na 15 do 20 cm od rizoma.

    Zimi rizome treba prekriti slojem peska, treseta ili piljevine. Stavite ih u policu, na svetlom mestu i čuvajte na temperaturi od 10 do 20 stepeni uz blago zalivanje.

    Znajte da se rizom kane može uspešno čuvati nekoliko godina i iz njega će svake sezone da izraste nova, mlada biljka.


  • Kleopatra


  • Kana - Wyoming


  • Kana - tamna noć



    Dalija pripada višegodišnjim biljkama i poreklom je iz Meksika, odakle je u Evropu stigla u 18.veku. Atraktivna je biljka za uzgajanje, najviše zbog cvetova koji su različitih oblika i boja. Daliji prija supstrat bogat humusom i dreniran da ne bi zadržavao višak vlage. Mesto koje najviše voli je vrt I to pozicija izložena sunčevim zracima.
    Za vreme letnjih vrućina daliji je potrebno redovno zalivanje.
    Radi sprečavanja isparenja vlage, na zemlju oko biljke treba postaviti kamenčiće. Idealno vreme sadnje je odmah po završetku prolećnih mrazeva. Sadnja gomolja dalije na otvorenom se vrsi potpuno prođe opasnost od vrlo niskih temperatura. Prihrana može da se vrši azotom, a u vreme kada cvetaju, potrebna joj je prihrana hranivom bogatim kalijumom.
    Da bi dalije izdržale zimu, pre mraza ih izvadite iz zemlje. Vadite ih tako što ćete odrezati 20 cm gornjeg dela biljke. Rastresite onda zemlju, i okrenite lukovice naopako da se ocedi voda, a lukovice dobro prosuše.


  • Dalija-Isadore


  • Dalija-crveno bela


  • Dalija - kaktus


  • Dalija - ljub. kaktus


  • Dalija - avignon



    Zbog interesantnog i izuzetno lepog cveta koji podseća na trubu, amarilis ili sunovrat spada u najlepše i najtraženije sobno cveće. Početkom februara ili u rano proleće biljku treba zasaditi plitko u saksiji, tako da od ivice posude do lukovice ostane razmak 2 do 3 cm. Na dno saksije stavite šljunak ili hidrokulturu i saksiju napunite dobro propusnom zemljom. Amarilis zasadite tako da polovina lukovice bude pokrivena zemljom i odmah je zalijte s malo vode. Prve nedelje posle sadnje amarilis ne treba zalivati, a posle desetak dana, kada se pojave izbojci dužine 10 cm, biljku zalivajte svaki drugi dan. Kada se pojavi cvetni pupoljak, biljku počnite da prihranjujete tečnim đubrivom za cvetnice.

    Kada biljka procveta potrebno je da je orošavate da bi cvet duže trajao.

    Lukovice iz saksije u maju premestite u baštu, jer će se bolje razvijati. U oktobru lukovice izvadite iz bašte i ostavite da se listovi sasuše da bi svi hranjivi sastojci iz listova prešli u lukovicu. Lukovice smestite u kutiju i držite na tamnom i hladnom mestu.


  • Afrodita


  • Amarilis-beli



    Gladiola, zbog svojih lepih cvetova u svim bojama i nijansama je omiljena kod svih ljubitelja cveća, a pored toga, veoma se lako gaje, jer ne zahtevaju posebnu negu, bilo da ih gajite u vrtu ili saksiji. Gladiola se razmnožava lukovicama, koje se sade u proeće. Lukovice ne treba saditi dok ne prodje opasnost od hladnoća i mrazeva. Gladiole imaju stabljiku koja može narasti u visinu i do 1,5 metar i sabljaste listove duge oko pola metra. Cvetovi su vrlo krupni, organizovani u klasove, nemaju miris, i najrazličitijih su boja. Cveta od maja do kraja avgusta.

    Prilikom sadnje u zemlji napravite jame sa razmakom od oko 20 cm, a dubina treba da je od 5 do 10 cm. Stavite lukovicu u zemlju i prekrijte rastresitom zemljom. Tokom vegetacije gladiole, neophodno je redovno zalivanje. Na 3 do 4 nedelje, obavezno je okopavanje i plevljenje korova. Zatim, u oktobru, lukovice izvadite jer su osetljive na hladnoće zimi. Te izvadjene lukovice su već iscrpljene, ali na njima ćete uočiti jednu ili više novih manjih lukovica. Njih treba saditi da biste dobili novu biljku. Te mlade nove lukovice odmah posle vađenja treba odvojiti i staviti na prohladno mesto. Rasporedite ih u tankom sloju i ostavite da se osuše. Složite lukovice i ostavite na mestu sa temperaturom od 5 do 8 stepeni, gde će mirovati do sledeće sadnje.


  • Gladiola - Anouk


  • Gladiola - orange


  • Gladiola - silver


  • Gladiola - ljub.

© Copyright 2015 OZZ ZORA